Žan Batist Poklen - Molijer

Tvrdica

U komediji gledalac postaje svestan određenih mana i poruka junaka komedije, te se opredeljuje protiv njih učestvujući u smehu koji izaziva glavni junak svojim ponašanjem  i osobinama. Gledalac ako neke od tih mana otkrije u sebi svakako će pokušati da ih otkloni. U komediji naravi u kojoj je "glavni junak" neka osobina kolektiva, to će takođe delovati na gledaoce, ali je upečatljiviji utisak ako imamo junaka, nosioca radnje. 

Tvrdica je klasicistička komedija napisana u pet činova, osnovna tema ove komedije, ali od te teme polazi celokupna radnja, jeste gramzivost i tvrdičluk. Ova komedija je napisana pod uticajem stvaralaštva starorimskog komediografa Plauta i njegovog dela "Lonac". Molijer svog junaka Harpagona provodi kroz niz neočekivanih komičnih situacija, da bi što ubedljivije pokazao njegove osobine u svakoj situaciji. Harpagon je trgovac i špekulant, koji se ne razlikuje od drugih predstavnika svoje klase. Ali kako uvećava svoje bogatstvo, tako se u njemu sve više razvija pohlepa, sebičnost i tvrdičluk. Usredsređen je na gomilanje novca, postaje bezosećajan prema okolini, zaboravlja i na decu, rođake i prijatelje. Nije više štedljiv, već postaje rob novca i plaši se svake mogućnosti da i najmanje izgubi, postaje bolestan do te mere da kada bi morao da bira između čoveka i novca, izabrao bi novac. To je bolest koju je teško izlečiti i zbog koje trpe ljudi koji se nalaze u okruženju takvog čoveka. Novac gospodari Harpagonom i svako saznanje da je nešto izgubio ili da može izgubiti, dovodi ga u još težu situaciju, tada njegovo ponašanje postaje potpuno nekontrolisano. Za njega ne postoje prijatelji i rođaci sa kojima će biti u prisnom razgovoru, jer on može biti intiman samo sa novcima. Došao je u situaciju da više ne poseduje on novac, nego novac poseduje njega. Sumnjajući u svakoga on muči okolinu, ali i sebe. Molijer je imao izrazito negativan odnos prema tvrdičluku ( a i sam je bio siromašan), smatrao je tvrdičluk štetnom pojavom, a tvrdice psihološki deformisanim ličnostima, te je stvorio lik Harpagona koji će opominjati sve one koji imaju njegove osobine i time je stvorio svevremenski lik, jer tvrdica je bilo, ima ih i biće. Harpagon je u mnogim situacijama smešan, u nekima izgubljen, a često nesrećan. Njegova pojava uveseljava gledaoce, koliko i rastužuje i otrežnjuje. Harpagonov lik je pouka koja bi trebala da kaže čoveku da bude racionalan, da bude štedljiv, ali da novac koristi u svoju korist, a ne da posedovanje novca preraste u strast, gramzivost i tvrdičluk, jer tada se gube prijatelji, rođaci i što je najgore, tada čovek postaje bezdušan.