Ep o Gilgamešu je 300 godina stariji od Ilijade i Odiseje. Gilgameš je napisan na dvanaest glinenih ploča, svaka ploča odgovara jednom pevanju. Tema ovog epa je Gilgameš "čovek bola i radosti", kralj Uruka, bog i čovek. Ep u sebi nosi niz svevremenskih ( univerzalnih) poruka ili vrednosti od kojih su najbitnije prijateljstvo, prolaznost, strah, emotivnost, razna saznanja o životnim problemima i preprekama i volja da se oni savladaju.
Ovo je ep o smrti i životu, o snovima i strahovima, o ljudskoj moći surovosti, ali i ep o potrebi ljudskoj da ima prijatelja, da sa nekim deli dobro i zlo, da je prijateljstvo iznad svega i da ono čini čoveka srećnim. Sve ove univerzalne vrednosti ovoga dela uočavamo kroz život Gilgameša i to u dva razdoblja. U prvom razdoblju on je gospodar života i smrti, od njega zavisi sve u zemlji kojom vlada. Kada upoznaje prijatelja Enkidua, Gilgameš više ne upotrebljava samo ličnu zamenicu "ja", već češće govori "mi". Postaje čovek emocija sa osobinama ljudi koji osećaju i to osećanje postaje sve snažnije, prerasta u patnju i bol kada gubi prijatelja. Nad osećanjem bola, javlja se osećanje straha, jer shvata da je gubitak prijatelja pokazatelj da je sve u životu prolazno, da se smrt ne može izbeći i da se čovek mora pomiriti sa tim. Enkidu je lik koji je probudio osećanja u Gilgamešu, žena mu je pokazala život, a snagu je koristio sa prijateljem. Njegovim odlaskom, probuđena je iskonska želja u Gilgamešu, sada čoveku, da potraži lek koji će doneti besmrtnost. No, poslednje slike u ovom epu kazuju da je to traganje besmisleno.
Нема коментара:
Постави коментар