Đura Jakšić

Veče

Pesma je elegičnog raspoloženja, ispevana je u obliku dvopeva ili dijaloga između pesnika i dela prirode ( ptice), što je bitan element romantičarske poezije. Pesnik tužan zbog odnosa koji vladaju među ljudima, traži sagovornike u pticama jer želi nekome da iznese svoju tugu, a siguran je da će ga one "slušati". Delovi pesme koje izgovara pesnik su dužeg stiha, jer njegovo iznošenje jada kojim je ophrvan ili koji nosi u sebi, jeste duže, ubedljivije, te je i stih tome prilagođen. Deo pesme koji "pripada" pticama je rečen onomatopejski ( podražavanje cvrkuta). Ova komponovana pesma sugeriše čitaocu raspoloženja sagovornika, promena ritma doprinosi dinamičnosti pesme i pojačava raspoloženje pesnikovo, ako je pažljivi čitalac oseća. Ptice ne mogu da otklone jad pesnikov, ali svojim cvrkutom ublažavaju ono što on u sebi nosi. Dugi stihovi ( pesnikov govor) sugeriše elegičnost, kratki stihovi ( cvrkut ptica) uvode pesmu u ditiramb ( pesme posvećene prirodi). Pesma je bogata stilskim figurama apostrofom, asonancama, onomatopejom i metaforama.

Ponoć

Pesma "Veče" nastaje u smiraj dana i pesnik nalazi sagovornike među pticama, a pesma "Ponoć" nastavlja ispovest pesnika koji u svojoj spoznaji koliko je zlo među ljudima, dolazi u halucinantno stanje, jer ponoć je doba kada se čoveku pričinjavaju razni glasovi i kada u određenom stanju bunila, zamišlja sagovornike kojima želi da se ispovedi. Zamišljeni sagovornik je majka, davno umrla, ali uvek sagovornik koji pruža utehu i ovom prilikom u zamišljenom dijalogu majka ga teši, ali njegovo razočarenje u ljude je toliko da on majci kazuje niz loših osobina koje ljudi imaju, a koje je sam osetio na sebi, tako da su njegove konstatacije da je zlo toliko jako i ne može da nađe utehu. Pesma kazuje ličnu dramu pesnikovu, a razočaranje u svakodnevnicu izražena je i kod drugih pesnika Evropskog romantizma. Po formi, pesma nije podeljena u strofe, ali se stihovi rimuju  i pesma je bogata stilskim figurama: asonanca, metafora, personifikacija, asindet i polisindet, poređenje, hiperbola i gradacija. Iako je pesma elegična, pesnik je svojim razmišljanjima o prolaznosti života i odnosima među ljudima, pesmu svrstao i u refleksivne ( misaone) pesme.

Otadžbina

Ovo je jedna od najznačajnijih rodoljubivih pesama u srpskoj književnosti. Simboličnim nazivom ove pesme, pesnik kazuje svoj odnos prema otadžbini koja je za njega biće, osećaj pripadnosti, sloboda. Pesma se sastoji od tri celine u kojima dominira kamen kao simbol čvrstoće i granice.

Svojstva kamena kroz pesmu:

1. Kamen kao međaš, transformiše se u piramidu od kostiju predaka koji su, kako pesnik kaže, "vojno slagali" svoje kosti, koje postaju busija ( zaseda) iz koje će se braniti otadžbina.
2. Transformacija kamena u bedem koji simboliše neprobojnost granice i koji je građen snagom i voljom onih koji brane otadžbinu.

Pesma je intonirana pomalo patetično, uzvišeno, svečano emocionalni naboj u pesmi ( rodoljublje) postiže se stilskim figurama i upotrebom pojedinih glasova, posebno. Dominiraju i personifikacija, hiperbola, gradacija, epiteti, poređenja i apostrofa. Ova pesma jeste napisana u određenom vremenu, koje karakteriše početak borbe za konačno oslobođenje od Turaka, ali ona ima svevremensku vrednost i u idejnom i u estetskom smislu.