Lav Nikolajevič Tolstoj

Ana Karenjina

Tolstoj je ovaj roman pisao duže vreme i jedan istinit događaj ga je inspirisao da ga završi, kako je njegova žena zapisala, da prikaže ovu ženu samo kao nesrećnu, a ne kao i krivu. Kada se ovaj događaj zaista i zbio Tolstoj je napravio delo iznad ličnog događaja nesrećne žene, napravio je univerzalno delo u kojoj je istorija porodice, vremena i kretanja u tom vremenu. Moto za svoje delo Tolstoj je uzeo iz "Novog zaveta - Poslanica Rimljanima - Apostola Pavla". "Moja je osveta i ja ću je vratiti." Roman je podeljen u osam delova i dvadeset-tri glave. Osnovu romana čini tema koja se odnosi na probleme u braku u modernom društvu, ali i probleme koji se javljaju u čoveku koji se bori sa predrasudama svoga vremena, a to čini univerzalni problem. Uvodna rečenica svedoči da su brak i porodice tema romana: "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način." Odnos muškarca i žene jeste sveveremenski problem i može se u različitim vremenima na razne načine govoriti o tom problemu. 

U romanu prati se radnja paralelno tri porodice: Oblonski, Karanjin i Ljevin. Čitalac će pratiti zbivanja i u porodici Ščerbacki i porodice Vronski. Dominiraju odnosi u porodici Karenjin i Ljevin.

Fabula romana

Radnja romana smeštena je u 70-oj godini XIX veka, u bogate krugove Petrovgradskog društva, paralelizam radnji sretan brak Ljevina i Kiti, te tragična veza Ane i Alekseja. Pisac koristi kao komentar i jedne i druge. Roman počinje scenom kada Ana dolazi kod svog brata Stive Oblonskog kako bi spasila njegov brak, jer mu je žena Doli saznala da je vara sa guvernantom, ona uspeva pomiriti zavađene strane. Anin brak sa Aleksejem je koristan, pun razumevanja, ali bez ljubavi. Radnja romana zapliće se plesom organizovanim za Petrovgratsko visoko društvo. Kiti, Dolina mlađa sestra, dolazi na ples očekivajući da je Vronski zaprosi. Međutim, ples je bio veliko razočarenje za Kiti i neočekivani ushit za Anu. Kada je videla zaljubljenost u očima Vronskog, Ana napušta ples i drugog dana putuje iz Moskve. Vronski koji je prvi put zaljubljen, prati je i saopštava joj svoje namere, Ana iako dobra majka i žena, neće se moći suzdržati. Njih dvoje su se često viđali. U početku je veza bila odobravana od strane društva, jer je njima prirodno da dame imaju nekog za flert, ali kada to postaje ozbiljno bivaju osuđeni. Karenjin moli Anu da sakrije vezu zbog svog ugleda u društvu, Ana ostaje u drugom stanju i to saopštava Vronskom. Ona priznaje svoju vezu mužu i brani svoju ljubav. U međuvremenu rađa devojčicu i u bunilu moli muža za oprost. Karenjin prihvata dete kao svoje. Međutim, nakon toga, Ana povlači sve što je rekla i putuje sa Vronskim i ćerkom u Italiju. Ostavlja sina, jer joj Karenjin ne dopušta da ga povede. Vronski napušta karijeru i zajedno se vraćaju u Rusiju, jer Ana oseća grižnju savesti zbog napuštanja sina. Upada u kuću i odlazi sa dečakom, kojem je rečeno da mu je majka mrtva. Vronski je u Rusiji rado prihvaćen u društvenim krugovima, ali Ana će doživljavati poniženja i svi će joj suditi što se pojavila u operi. Na kraju se povlače na seosko imanje, međutim, njihov odnos postaje sve mračniji, nesvesno se otuđuju jedno od drugog, zbog propuštenih poslovnih prilika Vronskog i zbog činjenice da njegova ćerka nosi prezime Karenjin. Traži od Ane da se službeno razvedu. Karenjin koji je u međuvremenu pao pod uticaj grofice Lidije Ivanovne, ne pristaje na razvod. Ana čezne za sinom, postaje sumnjičava, patološki ljubomorna. Osećajući njegovo rastuće nezadovoljstvo, podsvesno kažnjava Vronskog zbog odvojenosti od svega na šta je navikla, vođena histerijom i teškim psihološkim stanjem baca se pod voz. Vronski užasnut tragičnim krajem svoje ljubavi, dobrovoljno se prijavljuje u srpsko - turski rat kako bi poginuo. Paralelno sa ovom radnjom odvija se veza Kiti i Ljevina. Razočarana Kiti se razboljeva, doktori njenoj iscrpljenoj duši predlažu putovanje u inostranstvo. U Nemačkoj se oporavlja i zaboravlja za Vronskog. Drugi put kada je Ljevin prosi, ona prihvata. Njihov brak je vrlo zreo, pristojan i lep. Ona rađa sina Dimitrija. Kiti pokazuje svoju snagu i kvalitet negujući Ljevinovog brata Nikolaja. Ljevin u braku sa Kiti doživljava mir sa samim sobom, pronalazi smisao i značenje života.

Likovi

Ana Karenjina

Odmah na početku se pokazuje kao ličnost postupaka, misli, osećanja i takva će biti tokom cele priče. Udavši se bez ljubavi za mnogo starijeg visokog državnog činovnika, Alekseja Karenjina, pametnog i korektnog čoveka. Ona se posle nekoliko godina braka ludo zaljubila u mladog oficira Vronskog, predstavnika visokog društva. Kroz ceo roman će se ratovati između uverenja da ništa nije kriva i osećanja koje ponekad javlja da je kriva i grešna. Odnos Ane i Vronskog bio je sve jasniji u sredini u kojoj su se kretali. Karenjin opominje Anu, ali ona njegove reči prima hladno. Mužu priznaje da voli Vronskog i da je njegova ljubavnica, posle toga oseća neprijatne poglede okoline, neprijatne osmehe i ružne komentare. Shvatila je sav užas svog položaja i bolelo ju je nerazumevanje sredine. O njenoj krivici ima različitih mišljenja, neki osuđuju njene postupke, dok drugi u Ani vide žrtvu lažnog morala sredine u kojoj je živela. Ona ne ispunjava do kraja svoje porodične i majčinske obaveze, ljubavi i ličnoj sreći podređuje sve. Za nju je ljubav život, sebična je jer od Vronskog traži da zbog nje zapostavi porodicu, prijatelje i službu, radi svoje sreće uništava život muža i sina, grešna je zbog onog što je učinila. Nanela je bol svojoj porodici, ali i samoj sebi. 

Aleksej Karenjin

U priču ulazi isto kad i Ana Karenjina, on je obrazovan, pametan čovek, život vidi isključivo u određenim klasnim normama sa kojima se istovećuje i gubi ljudsku suštinu. On je radan, posvećen poslu, odgovoran, iako ima visoku društvenu funkciju nije birokrata. U braku je sa Anom koja od njega traži iskrenost i toplinu, a Karenjin je sposoban to da joj pruži, za njega je brak sa Anom samo izvršenje jedne društvene norme. A ta norma podrazumeva i određenu distancu između članova. Ni jedna istina za Karenjina ne postoji dok nije otkriveno u javnosti ili dok je počinilac ne prizna. Ana mu je priznala da je sa Vronskim stupila u intimni odnos, ali Karenjin se pojavljuje sa Anom u društvu, jer njihov brak nije poništen. Karenjin je čak prihvatio Vronskog i Aninu ćerku, posle tragično završene njihove ljubavi, jer njihov brak nije razveden. Karenjin brani Anu i pati, gadeći se situacije u kojoj se našao.

Stiva Oblonski

Predstavnik aristokratskog društva koje se raspada, neodgovoran je i nemaran prema svemu što čini život i njegov društveni i službeni položaj. On je dobrodušan i veseo čovek, svuda i uvek bez mane i laži , ženu vara sa guvernantom svoje dece, priznaje joj svoj greh, moli za oproštaj i daje reč da to više neće raditi, ali ne može i da održi reč. Uživa u zabavama kao što su lov, balovi, jelo i piće po otmenim restoranima, ali nije sposoban da zaradi onoliko koliko može da potroši. Zbog toga počinje da prodaje ženino imanje i počinje da propada, a da toga nije ni svestan.

Konstantin Ljevin

Njegov lik se ostvaruje u romanu u tri plana: intimnog, društvenog i filozofskog. Zaljubljen je u Kiti. Poraz u toj ljubavi, razočarenje, zatim oživljavanje ljubavi, borba za Kiti i brak. Ljevin je seoski plemić, bavi se gazdinstvom, teži da unapredi rad nad domaćinstvom i prezire državnu službu. Trudi se da motiviše neprosvećene seljake. Njegov lik se ostvaruje kroz njegove misli o životu i svetu, kroz moralne dileme koje ga muče od početka do kraja.

Darja Aleksandrovna i Kiti

Njih dve su primer smernih i porodičnih žena, dok je Ana Karenjina jedini lik koji se otvoreno suprotstavlja ustaljenom društvu.

Aleksej Vronski

Potiče iz Petrovgradske porodice, obrazovan je, pametan i mlađi od Ane, ovako je opisan: "Vronski je bio crnomanjast čovek, snažno građen, sa dobroćudnim, lepim, spokojnim i čistim licem. U njegovom licu i pojavi, okratko potkresane kose i uvek izbrijane brade, do širokog mundira koji kao da je prvi put obučen, sve je bilo prosto i u isto vreme elegantno... Elegantan, lep, smeo, velikodušan, veseo da se odaje bez ustezanja svakoj strasti i da sve ostalo ismejava." On je predstavnik mladih koji se sa strašću i arogancijom odnose prema životu često su ironični, ali on uspeva da bude zabavan, ima mnogo uspeha kod žena, no nikada nije pomislio na ženidbu, niti je mislio sebe da stavi u okvire porodičnog čoveka. Porodični život mu je bio nešto tuđe i neshvatljivo. Često je pokazivao znake sujete i sebičnosti. Bio je čovek koji je navikao da mu se ispuni svaka želja, samouveren do te mere da razmišlja da ima pravo na sve. Želeo je da uspe u karijeri i da bude nezavisan, tako da mu je čak i veza sa Anom, i pored toga što ju je voleo, ponekad predstavljala smetnju jer ugrožava njegovu slobodu. U Anu se zaljubljuje iskreno, čak je i pomišljao u jednom trenutku da sa njom ode iz Rusije, napusti karijeru i da se oženi. U jednom trenutku pomišlja na samoubistvo, jer se pored Anine postelje suočio sa duhovnom snagom Alekseja Karenjina. Kada su dobili devojčicu, on predlaže povratak u Rusiju, no Ana to odbija jer smatra da ne bi mogla da izdrži pritisak javnosti zbog vanbračne veze i dece rođene u njoj. Dolazi do nesporazuma i do sve većeg egoizma Aninog, tako da Vronski iako je voli napušta sve. Posebno pogođen njenom smrću, odlazi u Srbiju da se bori protiv Turaka gde će i poginuti. 

Tolstojeva razmišljanja o glavnoj junakinji i poruke romana

Ima razmišljanja da je Tolstoj na strani glavne junakinje, da ona ima prava na ličnu sreću i zato lepo opisuje njen fizički izgled i inteligenciju. Veliki nemački pisac Tomas Mor i neki drugi stvaraoci misle da optužbe nisu upućene Ani, već društvu, koje ne može da shvati prava čoveka na emocije, koje je licemerno i često sujeverno. Neka razmišljanja se kreću da se Anina krivica vidi u tome što je htela ljubav i slobodan život, pa je zbog toga osuđivana, te je kažnjava sam život u kome je san poražen od jave. Tolstoj je, po mišljenju Dostojevskog, hteo da pokaže da ne postoje apsolutno čisti ljudi. Prema tome ni Ana ne može biti sasvim čista. Zbog toga ljudi i nemaju pravo da sude o njoj, jer su i oni grešni kao i ona. Na Gospodu je da presudi ko je i koliko kriv. Neki teoretičari poput Šklovskog razmišljaju da je Tolstoj izabrao ovakav kraj Anin, zato što je zavolela i zato što nije našla čoveka koji bi bio dostojan njene žrtve. Jedan od tumača Tolsojevog dela, za koga se smatra da je Tolstoj delimično prihvatio, kaže: "Ne može se razoriti porodica, a da joj se ne nanese nesreća: na toj nesreći ne može se izgraditi nova sreća... brak je ipak jedina forma ljubavi u kojoj je osećanje spokojno, prirodno i nesmetano i formira se stabilna veza među ljudima i društvom, a zakasneli zanos strasti, kao posledica stare laži kada je razruši, neće time ispraviti ništa već će samo dovesti do konačne propasti." Postoje mišljenja više tumača Tolstojevog dela, da on ne osuđuje Anu, a ta tvrdnja se potkrepljuje zabeleškom Tolstojeve žene, Sofije: "Da mu je zadatak da načini ovu ženu nevinom jadnicom." Ako je takva namera i postojala, ona je pomerena i onim što su činili Vronski i Ana, suprostavljanje, život Ljevina i Kiti i razmišljanje Anine snahe Doli. Čini se da je najbliže istini ono gledište koje se bavi tezom da u Tolstojevom odnosu prema Ani ima neodobravanja indirektne veze. Njene postupke osudili su muž i sin, njena snaha, pa i ona sama.