Džordž Gordon Bajron

Putovanje Čajlda Harolda

Junak ove poeme jeste vitez i lutalica, a u potpunosti oličava pesnika, tako da je on Čajld Harold pesnikovo drugo "ja", a čitava ova poema moglo bi se reći da je Bajronov dnevnik u stihovima. U početku pevanja Bajron govori u trećem licu, a kako radnja odmiče pesnik se u potpunosti poistovećuje sa njim. Čajld Harold nezadovoljan stvarnošću, ostavlja sve što mu je blisko i putuje. Oprašta se od domovine u atmosferi koja je potpuno romantičarska. U duši mu je nered, nemir, bura, te se pesnik služi jezičkim sredstvima koja to dočaravaju, a to su glagoli ( huče, riču, grakću...). Ostavlja domovinu u mraku, ali sa tugom u duši, i odlazi u nepoznato. Poema je epsko - lirska forma u kojoj postoje događaji, priča, naracija, ali i snažna osećanja. Ovu poemu prati povišen ton i patetika, a što je karakteristika romantičarskog pevanja.