Onore de Balzak

Čiča Gorio

Roman "Čiča Gorio" ima vrlo složenu konstrukciju u kojoj se paralelno razvijaju i međusobno prepliću tri fabule u čijem su središtu stanari pansiona Voker. Prva fabula se odnosi na čiča Goria. Druga fabula prati život Ežena de Rastinjaka. Treća fabula vezana je za lik tajanstvenog Votrena. Radnja se događa u Parizu u pansionu gospođe Voker. U njemu od trenutka kad počinje radnja romana, boravi sedam stalnih stanara: gospođa Kutir, gospođica Viktorina Tajfer, starac zvani Poaro, gospodin Votren, gospođica Mišono, Gorio i mladić Ežen de Rastinjak. U pansionu je najduže boravio čiča Gorio, nekad ugledan i dobrostojeći proizvođač testenine, a sada predmet ismejavanja svim stanovnicima pansiona. U pansion dolazi Ežen, mladi student koji želi da uspe u životu. Čiča Gorio ima dve ćerke Anastaziju de Resto i Delfinu de Nisenžan, one ga posećuju samo da bi dobile novac. Gorio sve više siromaši, pošto im stalno daje novac, što se na njemu i vidi, skromnije se oblači, hrani, itd. Ežen traži put u visoko društvo u koji ga uvodi tetka koja piše pismo svojoj rođaki Vikontesi de Bozean, koja ga poziva na bal. Na balu Ežen upoznaje groficu Anastaziju ( ćerku čiča Goria), oni se počnu družiti. Tamo vidi čiča Goria koji odlazi, a kada bi primljen, pomenu da živi u istom pansionu gde i čiča Gorio. Nakon čega grof Resto brani slugama da ubuduće puštaju Ežena. Ne znajući reakciju grofa, odlazi kod Vikontese de Bozean gde saznaje ko je čiča Gorio. Votren nudi Eženu svoj plan da ubije brata gospođice Tajfer i da je oženi, jer će onda ona naslediti sva bogatstva svoga oca, ali Ežen ga odbija. Ežen upoznaje drugu ćerku čiča Goria, Delfinu de Nisenžan. Stanari otkrivaju da je Votren odbegli robijaš, poznat pod nadimkom "Laž i smrt". Ubrzo dolazi policija i hapsi ga, stiže poziv za bal od Vikontese de Bozean za Ežena i gospođu Nisenžan. U međuvremenu čiča Gorio se razboljeva i njegove ćerke odlaze na bal ne mareći za očevo zdravlje, sutradan stanje mu se pogoršava, ali mu ćerke i dalje ne dolaze. Uskoro umire i sahranjuju ga samo uz pratnju Ežena, sluge Kristofa i slugu njegovih ćerki.

Likovi

Čiča Gorio

Glavni lik, nosilac slike o tragediji napuštenog oca koji u vremenu u kome živi doživljava sve što vreme nosi. Obogatio se u mutnim vremenima, preprodajući robu po daleko većim cenama nego što ju je kupio. Nije se predstavio stanarima pansiona, bio je okružen velom tajne, tako da su o njemu kružile priče koje nisu bile istinite, a za kćeri koje su dolazile kod njega po novac, stanari su mislili da su žene lakog morala i da on troši novac na njih. Kada je ostao bez žene, potpuno se posvetio kćerima, ne žaleći novac koji im je davao, a nikada se nije pitao gde ga one troše. Ćerke nisu pokazivale zahvalnost za to što ih je novcem uveo u aristokratsko društvo, bivaju nezajažljive i to dovodi čiča Goria do siromašenja. Njegovo siromaštvo biva sve veće, kreće se ka bedi, a kćeri to ne osećaju i ne žele da se odreknu stečenih navika, niti žele da mu pomognu. U sivilu pansiona u kojem živi, jedini čovek koji je cenio požrtvovanost oca i pažnju koju posvećuje svojim kćerima, jeste mladi student Ežen de Rastinjak. Čiča Gorio na samrti govori: "Imaju posla, spavaju neće doći, znao sam ja to tek na samrti saznajemo šta su to deca, a da sam bogat, da sam sačuvao svoje imanje, da im ga nisam dao one bi bile tu, obasipale bi me svojim poljupcima, stanovao bih u nekoj lepoj kući, imao bih lepe sobe, sluge i vatre. One bi bile uplakane sa svojim muževima, sa svojom decom, imao bih sve to, a ovako ništa," Čiča Gorio je primer kako čovek može steći bogatstvo na različite načine ( često na prljav način), ali i primer izuzetne pažnje i ljubavi koju pruža deci u slepom verovanju da novcem kupuje njihovu ljubav, tek na kraju shvata koje je greške napravio, misleći da se novcem može kupiti i najtananija emocija. Vreme u kojem živi ukazuje da je novac gospodar svega i da ljudi ne biraju sredstva da bi do njega došli i pomoću njega pokušali da ostvare neke ciljeve.

Ežen de Rastinjak

On je mladić koji je došao u Pariz na studije prava. Želeo je da poštenim radom stekne ugled i bogatstvo, kako bi pomogao svojoj velikoj i siromašnoj porodici. On je plemić, te je stupio u vezu sa rođakom Vikontesom de Bozean koja mu je pomogla da načini prve korake ka svom cilju i pozvala ga na bal. Ežen biva ismejan od strane aristokratije, zbog svog odela i neuglednih kočija, ali i tada nije odustao, što pokazuje koliko je uporan, odvažan i koliko čezne da uspe u životu. Sem Vikontese, pomoć mu nudi i robijaš Votren koji mu je predložio da se iz koristi oženi, ali Ežen to odbija. On je izuzetno moralna ličnost, ali je u jednom trenutku i on bio zaslepljen sjajem života na visokoj nozi. Od majke i sestara zatražio je svu njihovu ušteđevinu, kako bi se dobro pokazao pred pariskim plemstvom, ipak on je bio jedini koji se sažalio na čiča Goria. Nakon neuspeha koji je doživeo kod grofice Resto, kod Ežena se javlja ljubav prema drugoj Goriovoj ćerki, Delfini de Nisenžan. Ežen de  Rastinjak je od neiskusnog i neiskvarenog mladića u nepravednom društvu, gde su najbitniji novac, prerasta u zrelu osobu, koja se uporno probija ka uspehu.

Votren

Žak Kolen, zvani laž i smrt, koristi lažno ime Votren, jer je odbegli robijaš. On je u stvari pametan čovek, ali tu svoju pamet koristi u kriminalne svrhe. Odbacuje društvene zakone, ali nije običan prestupnik u njemu ima nešto mistično, tajanstveno, što se najbolje ogleda u njegovom prodornom pogledu. Votren je porušio Eženove iluzije pokazavši mu i drugu, mračnu, stranu visokog društva, predlagao mu je razne nemoralne planove za brzo sticanje novca, međutim, do te saradnje koju je toliko želeo nikada nije došlo. Završio je otkriven u svojoj laži i vratio se u zatvor.

U romanu postoji veliki broj likova čiji su životi, nevezano za glavne likove, manje opisani: čiča Goriove ćerke Anastazija i Delfina, vlasnica pansiona gospođa Voker i njeni zaposlenici Silvija i Kristof, žitelji pansiona gospođa Kutir, Viktorina Tajfer, gospođica Mišono, gospodin Poaro, Vikontesa de Bozean i njen ljubavnik, vojvotkinja de Lanže, student medicine Bianšon i još niz likova koji su spominjani nekoliko puta, ali bez podataka.

Dodatak

Ovo Balzakovo remek delo, koje je svrstano u društvene ( socijalne) romane, psihološki roman, roman karaktera jer zadire u misli i osećanja junaka, dao je potpunu sliku pariskog i francuskog društva u vreme prve polovine XIX veka. Balzak slika sve slojeve društva, polazeći od najsiromašnijih. ali pokazuje i puno detalja i puno slika iz, tako zvanog, visokog društva. Uspeo je da ubedljivo pokaže šta se zbiva kod onih koji imaju, kod onih koji nemaju, kod onih koji su zgrešili u ličnosti oca koji ceni da novcem može kupiti ljubav dece, itd. Uspeo je da razotkrije dekor iza kojeg se kriju različiti karakteri, tako zvanog, visokog društva gde vlada privid sreće. lažna harmonija, poroci i ljudske drame koje prerastaju u izopačenost. Sve je podređeno novcu, ličnim interesima, namerama da se ostvare velike dobiti, ogovaranju, podmetanju, likovanju nad tuđom nesrećom, itd. Votren podučen životom i iskustvom kaže: "Oni su u stanju da prodaju svoje žene, svoju decu, porodice o svoju dušu, a sve zbog berze, kocke ili ličnih zadovoljstava." U tom društvu obazrivost i sentimentalnost se ne cene. Bitno je steći novac, a nije bitno kako.