Miloš Crnjanski

Seobe

Ovaj roman se pojavio 1929. godine, a 1962. godine izlazi druga knjiga "Seobe". Radnja romana smeštena je u XVIII  vek, mesto radnje je južna Ugarska, period proleće 1744. do leta 1745. Crnjanski je koristio više izvora kao lično iskustvo da bi napisao ovaj roman, inspiraciju je našao u  memoarima Simeona Piščevića, koji je rodom iz Šida, a koji je bio oficir i ratovao za interese tuđe monarhije, i koji je sa svojim vojnicima ratovao u pojedinim delovima Evrope. Crnjanski je dobro poznavao istoriju svoga naroda i seobe koje su bile stara srpska sudbina. Dobro je poznavao istorijske činjenice koje kazuju o sudbini našeg naroda pre dolaska u ove krajeve i nakon dolaska. Crnjanski je ratovao u I svetskom ratu i to, nažalost, bio je primoran da se bori protiv svoje braće. To gorko iskustvo i strahote koje donosi rat, koristilo mu je da o svim strahotama ratovanja, posledicama i univerzalnim porukama, kazuje u ovom delu. 

U središtu radnje ovoga romana jeste porodica Isakovič, Vuk, njegov brat Aranđel i gospoža Dafina. 

U središtu pripovedanja jeste istorijska drama našeg naroda, a u toj drami zbivanje u porodici i refleksije koje rat donosi porodici. Po svojoj tematici ovaj roman je istorijski, ali je i roman ličnosti, psihološki roman sa puno emocija i autor se koristi stilskim sredstvima, najviše metaforom i simbolima, a sve to čini roman modernim. Roman ima deset poglavlja i prati kretanje slavonsko - podunavskog puka, sastavljenog od srpskih vojnika. Takođe, prati odnos supruge Vuka Isakoviča, Dafine i devera Aranđela posle Vukovog odlaska u rat. Prvo poglavlje se odnosi na ponovni polazak slavonskog puka u novi rat, na ambijent i atmosferu iz kojih se vidi sva tragika srpskog naroda koji se nastanio posle seoba u močvarnim predelima Vojvodine. Slika prirode, atmosfere i ljudi je vrlo sumorna, zatim u narednih pet poglavlja, ali ne uzastopnim nizom, radnja nastavlja da prati puk i njegova kretanja do bojišta. Kretanje puka je kretanje nezavisnosti i nalik na seobu kojoj nema kraja. Vreme dok je Vuk odsutan u Aranđelu se budi ljubav prema gospoži Dafini, uspeva je osvojiti u mirnoj noći. Ljubavni čin nije opisan, na tom mestu je ostala belina. Sagledavši šta se sve dogodilo, gospoža Dafina zapada u halucinacije, povređuje plod u sebi, krvari danima i umire. Smrt gospože Dafine teško pogađa Aranđela. Dok vest o smrti supruge Vuk saznaje na ratištu. Slavonsko - podunavski puk posle iscrpnih ratovanja i lutanja po Evropi, vraća se kući pre početka leta, 1745. godine. Funkcija pripovedanja o puku je o tome da pokaže kakva su i kolika stradanja srpskog naroda, nakon seoba 1690. i 1740. godine. Ratovanje je bio obavezan puk nametnuto od Beča. Slati su tamo gde je bilo najteže i uvek su bili na najgorim položajima, međutim, umesto pohvale, dobijali su prekore. Prema njima se odnosilo kao prema Varvarima koje treba kažnjavati ili pak streljati, zbog najmanjeg prekršaja. Puk najbolje predstavlja srpski narod i odnos austrijskih vođa i vlasti prema njemu, do kraja zapostavljen i ponižen. Bez obzira da li je u pitanju rat ili mir u narodu se ubija svaka misao o boljoj budućnosti, stalno ga držeći od svega što je civilizacijsko. Narodu su namenjene baruštine, kolibe i zemunice i truljenje po vojvođanskim ritovima, umesto da ga prosvećuje, glas ga vraća u neko prastanje.

Ovo je roman o stradanju nacionalnog bića, porodice Isakovič i ljudskih života. Tu je i razmišljanje koje ima univerzalni karakter, a odnosi se na prolaznost lepote, mladosti i sreće. U romanu će čitalac uočiti da čovek vazda traga za srećom, uočiće da čovek beži iz jave u san, da je imaginacija spas za brojna stradanja, lutanja i grubosti koje se javljaju u životu. 

Ovo je roman o fizičkim seobama, a to su: pokreti naših ljudi, traženje boljih uslova za život, ali i stradanja na frontovima širom Evrope pod tuđom zastavom i zarad tuđih interesa. Ovo je roman i o metafizičkim seobama, a to su seobe kojima je biće obuzeto željom da bude u nekim drugim prostorima, koji će doneti mir i blagostanje. 

Likovi

Vuk Isakovič

On je istorijska ličnost. Prikazan je kao čovek umoran od seoba i ratovanja. Beži od stvarnosti, pronalazi se u svojim snovima i čežnjama, otkriva se kao sumatraista. Naslov prvog poglavlja "Beskrajan plavi krug i u njemu zvezda" simboliše Vukovu težnju ka duhovnom sjaju i čistoti. Beskrajan plavi krug simboliše prazninu, ali zvezda je ta koja u njemu simboliše ideal. Vuk sanja o novim seobama, odnosno da se srpski narod iz Vojvodine ponovo vrati u Rusiju. Jednom prilikom kaže za Rusiju: "Bogu Tvorcu molim s' ja da uzrju put svoj i Rusiji pojdu. Ime Rusije! R - jer je roždestvo. U - jer je uskrsenije. S - jer je slavjanska. I - jer je Isusova. J - jer je jedinoslušna. A - jer je... " Praznina je stanje koje Vuk stalno nosi u sebi. Motiv koji se povezuje za njega su motiv praznine, daljine, Rusije, putovanja. Kao krajnji cilj svemu tome javlja se Rusija, ona se javlja i na kraju romana posle svih promašenosti, kada se ponovo vraća kući, gde više nema ničega. Porodica mu je razorena, nema više Dafine, a i nada da se nešto može promeniti u životu je nestala. Ali Vuk je po prvi put osetio zadovoljstvo što je kući. On je čovek nezadovoljstva, svest svog naroda sa kojim korača kroz prazninu, jer ga stalno nagriza nepravda.

Aranđel Isakovič

On se po svom načinu razmišljanja, životnog opredeljenja i samom izgledu, dosta razlikuje od svoga brata Vuka. On je bio snažan, trgovac i kao takav, on je predstavnik novog srpskog građanskog društva. Aranđel je od samog početka zaljubljen u svoju snaju Dafinu. Svesni deo njega je bio uveren da u njegovom ponašanju nema zle namere, ali nesvesni deo je sve više čeznuo za njom. Iako je imao mnogo novca, osećao je prazninu jer je bez žene i ljubavi. On je nezadovoljan i u sebi nosi osećaj neispunjenosti. Sanjao je o nečemu neprolaznom, a doživeo je pad, naročito od trenutka kada gospoža Dafina umire. Kada se Vuk vratio, izgubljen i u stidu, bratu nije izašao u susret, što ga je povuklo u još veću prazninu, u novi beskrajni krug, ali bez zvezde u njemu.

Gospoža Dafina

Jedini lik koji gospodstvom svetli u romanu, ona je pasivna ličnost, ona je tip fatalne žene, neodoljiva je, u sebi nosi nešto strastveno, u oblinama, očima i stasu. Njena lepota se stalno menja bivajući nekako drugačija. Prve godine Dafininog života sa Vukom bile su u znaku istinske ljubavi i bliskosti. Međutim, kad je Vuk otišao u rat, ona postaje predmet žudnje svog devera. Prihvata igru sa deverom, iako je osetila neminovnost onoga šta će se desiti i dogodilo se posle njegovog prevrtanja lađe u reci. Prošavši put od devojačkog života do greha sa deverom, ona je shvatila svu promašenost svog života. Nakon svega toga osećala je umor, u jednom trenutku je čak bila ravnodušna. Od košmarnog stanja i slika, gospoža Dafina će pasti sa kreveta i ostati dugo povređena sa kobnim posledicama. Iščezla je njena lepota, ona se gadila na samu sebe i umire sa prazninom u sebi, ostavljajući prazninu i za sobom u dušama Vuka i Aranđela.

Dodatak

Ovaj roman se odlikuje osobenim stilom kojim Crnjanski dočarava određene životne situacije, služeći se stilskim sredstvima, najprimerenijim, podređenim deskripciji ili slici stanja. Jezik je bogat određenim oblicima pojedinih rečenica, zatim starih izraza kojima je dočarano vreme i naročito osećanja. Crnjanski se služi komparacijom, metaforama i simbolima, što ovu prozu čini često lirskom. Čitajući ovaj roman lako se uočava autorova antiratna poruka, jer dovoljno je da rat bude prikazan u svim strahotama koje nosi, pa da saznanje o tim strahotama bude opomena da se one ne čine i da je mir jedino stanje u kojem čovečanstvo može da prosperira. Rat nosi propast porodice i sve ono što je stvarano decenijama, može da propadne u jednom trenutku. Čovek, porodica, društvo, narod, ima svoje ambicije, ima svoje želje, teži ka nečemu što će biti lepše od postojećeg. Simbolika koju nosi beskrajni plavi krug, a u njemu zvezda može se odnositi na svakog pojedinca, porodicu, društvo, narod. Zvezde su bile vodilje i u fizičkom smislu ( orijentacija) i metafizički. Plavi beskraj jesu daleka, mirna prostranstva u kojima će čovek naći zadovoljstvo, a zvezda je cilj kojem se teži. U romanu je to velika pravoslavna Rusija, želja Vuka Isakoviča i njegovog roda. Ona treba da zameni baruštinu u kojoj se njegov narod nalazi, da zameni ratovanje za tuđina i da donese večiti željeni mir.