Čovek plače posle rata
Ovo je antiratna pesma u kojoj Vasiljev ističe tragičnu sudbinu generacije koju zahvata besmislena društvena pojava, nažalost česta, rat. Autor pesme ne ističe zadovoljstvo i radost zbog prestanka rata, jer je tuga posustalost generacije i promašenost života, mnogo jače od bilo kog drugog osećanja. Pesnik se služi hiperbolom "Ja sam gazio u krvi do kolena", da bi pokazao svu veličinu i sav obim stradanja. Pesnik će slikom pokazati koliko se skrnavi ličnost, čovek. Autor je istakao moralnu posrnulost, egoizam, nehumanost. Sve će to iskazati kroz bunt, kroz vapaj i kroz krik. Teško je povratiti i ispraviti vreme u kojem se oseća promašenost i pokornost. Rat će doneti borbu brata protiv brata, čoveka protiv čoveka, ali pesnik poput Vasiljeva će pevanjem posle rata, iskazati svoj bunt protiv besmisla, vapajem da je željan zraka, mleka i bele jutarnje rose. Time je rečena skromna čovekova želja da je svako zadovoljan sa malim, običnim, onim u čemu svako uživa.
Нема коментара:
Постави коментар