Šala o Stancu
Ovo je farsa ( niža vrsta komedije), napisana je u stihovima u jednom činu bez mnogo likova i zapleta, a karnevalski je obojena. Radnja se odigrava u Dubrovniku, na trgu, u vreme karnevalskih dana. Likovi su mladi Dubrovčani: Vlaho, Miho, Dživa i seljak Stanac koji dolazi iz Hercegovine, koji je doneo da proda jare, sir i maslac. Priča počinje razgovorom mladića, koji se hvale noćnim životom i avanturama, zatim, kako im roditelji ne dozvoljavaju da noć provedu u gradu, pa beže kroz prozore. Susret sa Stancem budi u njima želju da se malo našale sa njim, Stanac se žali da ga niko nije primio na konak, te mora biti budan celu noć, da ga neko ne bi pokrao. Dživo govori da je i on trgovac, da je nekada bio star i da se u ovom gradu podmladio, a pomogle su mu vile. Stanac se raduje ovom susretu, veruje mladiću i želi i sam da se podmladi, pošto ima mlađu ženu. Mladići su pripremili igru, doveli su maškare obučene u vile koje se rugaju Stancu i zadirkuju ga što je star, pitaju ga u šta bi voleo da ga pretvore, navodeći neke životinje, a on kazuje da bi želeo da bude mladić. Tu radnja dostiže kulminaciju, "vile" ga vezuju, mažu ga nekakvom mašću i obriju mu bradu. Mladići mu odnose robu, ali ostavljaju novac u vrednosti robe. Stanac je video da je prevaren, zapomaže, no polako se smiruje, jer je video da je dobio novac. Ova kratka komedija je pokazala majstorstvo Marina Držića da oslika jedan period u Dubrovniku za vreme renesanse, napravi lepu šalu i otkrije karaktere mladih ljudi koji žele zabavu, razonodu i naivnost seljaka iz tog doba.
Нема коментара:
Постави коментар