Šarl Bodler

Veze

Ovo je programska pesma Šarla Bodlera koja čitaoca upućuje na poetiku simbolizma, a pažljivim čitanjem otkriva se suština ovog književnog pokreta, Kod nas se pesma prevodi kao veza ili skladnost, napisana je u obliku soneta, a osnovni motiv jeste priroda i skriveni smisao koji se nalazi u njoj, a koji pesnik oseća. Priroda je hram, a mutne reči simbolizuju nejasnoću, zagonetku koju treba odgonetnuti ili znanjem ili imaginacijom. Sve što nas okružuje jesu simboli, a pesnik to predstavlja upečatljivom slikom šume kroz koju se čovek kreće. U toj šumi (simbolima) oseća se jedinstvo mirisa, zvukova, svetlosti i boja. Sve to inspiriše čitaoca na razmišljanje šta nas sve okružuje i šta sve svojim čulima osećamo. Spoj mirisa, boje i zvukova čini prirodu trajnom i poziva čoveka da pronikne u te veze  koje su beskrajne, koje čine jedinstvo i koje su zagonetka. Sinestezija i analogija zahtevaju da se otkrivaju zagonetke koje se u prirodi nalaze, a te najdublje veze među pojavama mogu čitaocu stvarati slike koje su mu u tom trenutku najprimerenije. Taj ogroman spoj simbola ponekad zbunjuje, ponekad oduševljava, ali uvek upotpunjuje duhovnost svakog bića.

Albatros

Bodler se u ovoj pesmi bavi problemom stvaralaštva i problemom odnosa društva prema stvaraocima (pesnicima). Inspiraciju je našao u prirodi jer je priroda neiscrpan izvor inspiracije svim umetnicima. Odnos dokonih ljudi prema ptici simbolično pokazuje odnos dela društva prema kreativnim ljudima. Pesnik često nailazi na nerazumevanje, a oni koji ne shvataju stvaralačku moć umetnika, često se iživljavaju nad tim stvaralaštvom, tako da pesnik biva ugrožen. On je krilati putnik, jer pesnik nikad ne staje, on uvek piše.