Tuga u kamenu
Ova pesma kroz svoj osnovni motiv, a to je tuga koja sa kamenom i korenima, postaje sveopšta, a ne samo lična. To pokazuju prvi stihovi kojima se pesma i zatvara, a u kojima pesnik konstatuje da ne postoji način kojim se može iskazati tuga i kazuje da je sve u nekakvoj vezi, što dokazuje da je tuga sveopšta. Pesnik dalje istče svoju vezanost ( korenje) korenom, nasleđem i stvara sliku da traje u mestu, da ne može dalje. Krik je kulminacija bola i očajanja, zbog nečega što može i nestati. Pesnik konstatuje da je život tok, krug, da su zore rađanja, a večeri nestajanja, ova deskripcija simbolično predstavlja život. Pesnik posmatra rušenja u svetu, destrukciju, ranjavanja, a to pokazuje slikama iz prirode, uništenje prirode i vladanje onih koji su jači nad slabijima. On kazuje da u svetu postoji niz problema i da se često tuga zbog toga javlja. Sledeća slika koju Nastasijević kazuje, jeste simbolika u reči rob, rob je i čovek koji se vezuje za svoje radno mesto i za tradiciju i za sećanje. Pesnik poziva, treba ostati, treba se vraćati kamenu, odnosno poreklu. Svako mora da shvati vlastito poreklo, da zna šta je tradicionalno. Pesma ima prstenastu kompoziciju, stih je eliptičan ( sažet - bez suvišnih reči).
Нема коментара:
Постави коментар